VOLIM SVOJE SELO, Jelisaveta Lukić, 3. razred, OŠ „Veljko Đuričin“, Jarkovac
Volim svoje selo
u plodnoj ravnici,
zdravu hranu mi imamo
zahvaljujući crnici.
Sveža trava, vazduh čist
i deca su zdrava
jer svi piju mleko
koje daje krava.
Jarkovac se selo zove,
lep je ovo kraj.
U njemu sam pronašla
pravi mali raj.
Mentor Jadranka Jovanović
VOLIM SVOJE RODNO MESTO - Lena Mitić, 3. razred, OŠ „Svetozar Marković“, Vranje
U njemu sam se rodila i tu stičem znanje,
u divnom gradu što se zove Vranje.
U mom Vranju parkova ima,
prija svima boravak u njima.
Ne prljam prirodu, u kantu bacam smeće...
Sadim cveće i drveće.
Grlim smreku!
Volim reku!
Svakoj lepoti ja se divim,
zato čuvam kraj u kome živim.
Budi i ti brižan, svoje mesto sredi
da više vredi, da se unapredi!
Mentor Miomir Dejanović
VRANJE - Đorđe Zlatković, 3. razred, OŠ „Svetozar Marković“, Vranje
Volim svoj grad
i ulicu u kojoj živim.
Raduje me kad je mesto čisto,
kad su sređena dvorišta,
kad je puno cveća ispred kuća.
A poj ptica,
koji slušam od jutra do večeri,
me ispunjava.
Njihovom horu se pridružuju i srećni glasovi ljudi
koji se igraju sa svojom razdraganom decom.
Emotivno mi bake i deke pričaju o tome
kakvo je naše rodno Vranje bilo nekada.
Mentor Miomir Dejanović
KAD SMEĆA NE BI BILO - Valentina Bukvić, 3. razred, "Prva osnovna škola kralja Petra II", Užice
Kad smeća ne bi bilo u travi,
srećniji bi bili svi.
Razne bube, skakavci i mravi,
pčele, cveće, ja i ti.
Kad smeća ne bi bilo u šumi,
vazduh bi bio zdraviji.
Lepši bi bili sa slikama albumi,
kad bi samo malo bili obazriviji.
Kad smeća ne bi bilo u reci,
ribe bi se zahvalile.
Kažite na planeti svoj deci,
da smeća nije i ptice bi bile veselije.
Mentor Bojana Medenica
MOJE RODNO SELO - Emina Šahović, 3. razred, OŠ „Dositej Obradović“, Novi Pazar
Rođena sam tu gde ptice pevaju,
sunce stalno greje
i miris vrućeg hleba me mami
jer moja mama najlepši hleb pravi.
Rodno selo moje je to,
u njemu je sve prelepo,
život, sreća, smeh
i ono čemu se radujem.
Živim sada ja tu
i kada ne budem
ostaće u najlepšem sećanju.
Mentor Nezrina Šaćirović
MOJ KRAJ - Maša Lepir, 3. razred, OŠ “Branko Radičević“, Maradik
Ima jedno mesto
gde boravim često,
tamo me i laste znaju
jer njih ima u mom kraju.
Ulica je jako duga,
u njoj uvek sretnem druga,
pa se malo zapričamo,
pa i kući zakasnimo.
Igramo se razne igre
koje deca dobro znaju,
ukratko sam opisala
šta se zbiva u mom kraju.
Mentor Violeta Kijački
SAČUVAJMO NAŠE SELO - Miljan Pelemiš, 3. razred, OŠ „Veljko Đuričin“, Jarkovac
Naše lepo selo bilo bi još lepše
da ljudi manje bacaju smeće.
Fudbalske terene i parkove mi imamo,
fali malo dobre volje da sve to sačuvamo.
Put smo novi dobili i betonske nove staze,
kad u školu idu deca po kamenju više ne gaze.
Poruka je - kad se dobri ljudi slože,
da se selo sačuva, može!
Mentor Jadranka Jovanović
PRIRODU ČUVAJ - Dunja Pajić, 3. razred, OŠ ''France Prešern'', Beograd
Ptice, reke i cveće
Čuvati moramo.
Svi zajedno da radimo
I prirodu čistu imaćemo.
Smeće bacati ne smemo
Zagađivanja dosta je bilo
Ciklirati trebamo
Zelena polja da spsemo.
Planeta da nam bude čista
Vazduh da nam blista.
Drveće da ne sečemo,
I život lepši imaćemo.
Mentor Maja Dinić
ČUVAJMO NAŠ KRAJ - Ana Obradović, 3. razred, OŠ “France Prešern“, Beograd
Naselje naše parkova puno,
Svuda je uvek dečija graja,
Ali ponekad đubre na travi,
Kvari nam deo ovog raja.
Priroda kažu ne oprašta nikom,
Čuvajmo sve što oko nas živi,
Za vazduh nezdrav i puno smeća,
Sami sebi mi smo krivi.
Brinimo skupa o našem kraju,
Volimo pticu, drvo i cvet,
Budimo primer svoj drugoj deci
I zajedno čuvajmo ovaj divni svet.
Mentor Maja Dinić
EKOLOŠKA PESMA - Ana Mojsilović, 3. razred, OŠ „France Prešern“, Beograd
Čovek mlado drvo sadi,
Zaliva ga svakog dana,
On uživa dok to radi,
Olistala već je grana.
Drvo mu je baš zahvalno,
Zamirisa mu i cvet,
U travici srećno živi,
Sve je za odličan pet.
Počastilo ga na jesen,
Jabuku mu slasnu dalo,
Priroda uvek uzvrati,
Njoj treba tek samo malo.
Mentor Maja Dinić
