Plan vraćanja reke u prirodno stanje nije uključivao pomoć dabrova koji nisu samo izgradili nekoliko brana, već se brinu i o njihovom održavanju. Državi su uštedeli oko 1,2 miona evra, a reka ponovno teče prirodnim putem.

Reka Klabava izvire u planinama Brdy u češkom Plzeňskom kraju, severozapadno od brda Praha (862 metara nadmorske visine) u okrugu Příbram te jugozapadno od Praga. Na području bivšeg vojnog poligona u blizini ribnjaka „Padrťské rybníky“ nalazi se prirodni rezervat „Brdy“, koji je za javnost otvoren od 2016. godine. Njegova uprava se još uvek se bori s nasleđem prošlosti i promenom toka reke te već šest godina planira projekt renaturalizacije s branama i meandrima koji će livade uz reku ponovno pretvoriti u močvarno područje. Prevladane su gotovo sve birokratske prepreke, izdana je građevinska dozvola i očekivao se dolazak bagera. Međutim, bageri ipak više nisu potrebni jer brane su već gotove.

DABROVI SU PRAVI RADOHOLIČARI

Kako su životinje ovamo dospele nije sasvim jasno jer je najbliža populacija dabrova udaljena više od deset kilometara. No, potpuno je jasno da su obavile jako dobar posao. Pregledavajući tragove danonoćnog rada dabrova, upravnik prirodnog rezervata Bohumil Fišer sada u gumenim čizmama mora da traži blatnjavi prolaz između brojnih bara gde je nekada bila livada.

Dabrovi su zaista pravi radoholičari, a samo jedan može da „poseče“ i do 200 stabala godišnje. Životinje su svoje brane gradile poslednje četiri godine bez ikakvih odgađanja ili povećanja troškova. „Tokom tog vremena nismo uspeli da dobijemo ni građevinsku dozvolu“, kaže Bohumil Fišer. „Planovi ove porodice bili su veći od naših, a močvara koju su stvorili već je mnogo puta veća“, dodaje.

„Dabar može da izgradi branu za jednu, najviše dve noći. Za gradnju brane koristi veće grane koje zbija prednjim šapama. Mi smo trebali da dobijemo dozvolu i osiguramo sredstva, a branu bismo mogli da gradimo isključivo bagerom, rekao bih, najmanje nedelju dana“, izjavio je zoolog Jiří Vlček.

RAD DABROVA UŠTEDEO JE MNOGO NOVCA

Fišer je izračunao da su im dabrovi uštedjeli oko 1,2 milijuna eura, ali vrijednost njihovog rada je još veća. „Dabrovi također vode brigu o branama, popravljaju ih i održavaju. U tu svrhu morali bismo angažirati tvrtku koja bi to radila za puno novca“, kaže Fišer.

Dabrovima za njihov rad nije zahvalna samo uprava „Brdyja“, već i velik broj životinjskih vrsta koje su ovdje pronašle svoje stanište. Voda Klabave je izgradnjom brane postala znatno bistrija, a u novonastalom močvarnom području razvio se bogat život vodozemaca. Stvorena je močvara koja nudi bolje uvjete za život, primjerice, potočnog raka ili raka kamenjara (Austropotamobius torrentium).

„Dobro je da su dabrovi ovamo stigli pre nas. Ne samo zato što novac koji smo uštedeli sada možemo iskoristiti negde na drugom mestu, već i zato što mi to ne bismo mogli učiniti tako dobro. Dabrovi jednostavno imaju puno bolji osećaj za krajolik nego mi ljudi“, objasnio je Bohumil Fišer.