Oni su obična deca koja vole sve što vole i drugi mališani, ali su specifični po ljubavi koju gaje prema prirodi.

Zatekli smo ih u njihovom dvorištu zaraslom u bujno zelenilo, drveće, cveće i vinove loze. Pred njima su gomile žira i kestenja, a okolo veliki broj saksijica punih nađubrene zemlje. Dok su Ivine vredne rukice odabirale kestenove i polagale ih u saksijice, dotle je Ognjen to isto radio sa lepim žirevima cera.

Sa koliko ljubavi su obavljali taj posao pokazuje i činjenica da su pre sadnje svaki žir ili kesten ljubili i molili ga da iznikne. Na pitanje šta to rade, odgovorili su da žele da proizvedu sadnice kojima će pošumiti plac koji su dobili od bake. Iva je tada ispričala kako je došla na tu ideju:

„Ja mnogo volim biljke. Pre dve godine sam ovako zasejala 40 saksijica limunova  i pomorandži. Svi su nikli i odrasli i ja sam ih podelila svojim rođacima i prijateljima. Zadržala sam samo par saksija za sebe. Prošle godine smo Ognjen i ja zasejali par šeptelija. U proleće smo ih zasadili i to su sada već lepe napredne voćke. Posadili smo i smokve. Sada ćemo da zasadimo i jedan hrast koji smo u saksiju zasejali prošle godine, a žir smo doneli sa Stare planine. Evo, možete poći sa nama da ga zajedno posadimo.“ 

Posle sađenja cera, Iva je ponosno pokazala svoju cvetnu baštu u kojoj gaji retke endemske biljke kojima preti izumiranje, a to su dalmatinski zdravac i žuta planinska perunika. Kaže da planira da ih rasadi po celom kraju, jer se lako razmnožavaju. Ognjen nam je s ponosom pokazao i pančićevu omoriku koja uspešno raste u njihovom dvorištu i pozvao nas da dođemo na proleće kada budu presađivali svoje kestenove i ceriće iz saksija na plac.

Uz obećanje da ćemo ih ponovo posetiti odlazimo, razmišljajući o ideji ove mudre dece. Da je sreće da svako od nas zasadi bar po jedno drvo,  tada bi ova planeta bila raj.

Dunja Krnetić 6. razred

Mentori Blagica Nedeljković i Mirjana Ranković