ZAGLAVLJE GORNJE PROLEĆNO

Najhladnija mesta na svetu  se nalaze na Južnom i Severnom polu, kao i u planinama. Inkseti  kao što su skokuni  mogu da prežive na temperaturama od -380 C  koje vladaju  na Antarktiku zato što  njihova  telesana tečnost  sadrži materije koje se teško zamrzavaju.

 

Na Antarktiku  žive ptice, kao što su pingvini, snežne burnice i pomornici. Isto kao i morski leopardi koji se hrane pingvinima.

U polarnim morima žive kitovi, ribe i kril.

Ribe ledenih mora imaju telesnu tečnost koja deluje kao automobilski antifriz i sprečava zamrzavanje.

Sisari poput polarnih medveda, morskih lavova i morževa imaju zalihe sala i krzno koje ih štiti od hladnoće tako da veći deo godineprovode na arktičkom ledu.

Mladunci belih medveda se rađaju u rupama koje majka iskopa u snegu. Oni ostaju uz majku 28 meseci učeći da love foke i da se bore.

 

lisica

 

Mnoge životinje žive u ledenim tundrama na dalekom severu Amerike i Azije. Među njima su irvasi, polarne lisice i zečevi i ptice poput snežne koke i snežne sove. Polarne lisice i zečevi,

 

hermelini i snežne koke zimi postaju beli zbog čega ih je teško uočiti u snegu. Snežne koke mogu da prežive hladnu arktičku zimu hraneći se grančicama.

 

lasica

 

Polarna lisica može da podnese temperaturu do -500 C u ledenoj i vetrovitoj tundri. Hrani se pticama, leminzima i drugim sitnim glodarima, kao i ostacima jela polarnog medveda. Zimi joj belo krzno služi kao kamuflaža na ledu i snegu tako da neprimećeno može da se prikrade plenu. Kada se sneg otopi krzno joj menja boju i staba se sa bojama stena i biljaka.

 

22 23 NAJAVA 800X600