Međutim, čuda prirode se mogu pronaći u svim veličinama i nisu ništa manje veličanstvena jer su malena i neprimetna. Takav primer veličanstvene životinje iz prirode koju je teže uočiti nego gore navedene životinje je bubamara.

Bubamara je vrlo živopisan insekt kojeg su ljudi tokom vekova uvek smatrali simbolom sreće i videli u njoj samo pozitivne karakteristike, a bubamara je zaista najslađa buba ikad. 

Bubamara je buba poluloptastog oblika kod koje lako prepoznajemo telo, glavu i stomak. Telo joj obično ne naraste duže od 1 centimetra.  Zanimljivo je da ima dva para krila, ali samo donji par joj služi za letenje dok gornja krila služe kao svojevrsni oklop, obojen da plaši predatore.

Najmanji broj tačkica koje može da ima na svojim krilima je 2, a najveći je 21.

Ne smemo da zaboravimo da spomenemo da na glavi ima dve antene. Osim toga ona ima tri para nogu.

Bubamara nije zaštićena životinja, ali je u nekim područjima sveta ugrožena od strane azijskih bubamara koje ih jedu. 

POSTOJI VIŠE OD 5 HILJADA VRSTA BUBAMARA. Najpoznatija je ona koja ima 7 tačkica, a reč je o klasičnoj crvenoj bubamari koja većini od nas prva padne na pamet – Coccinelli septempunctati.

Postoji još jedna vrsta crvene bubamare, ali ona na svakom krilu ima samo 1 tačkicu – to je Adalia bipunctata. 

Veličanstvena bubamara s velikim crvenim krilima i čak 21 tačkom na njima se zove se Payllobora vigintiduopunctata.

Možda niste znali da postoje bubamare u drugim bojama: narandžasta s crnim tačkicama, crna s crvenim tačkicama ili tirkizna s crnim toakicama, i to nisu jedine boje bubamara na koje se može naići u prirodi. 

DA LI STE SE IKADA ZAPITALI ZAŠTO BUBAMARE NA SVOJIM KRILIMA IMAJU LEPE I PRAVILNE TAČKICE?

Tu je reč o jednom od fenomena kojima nas Majka priroda redovno fascinira. 

Bubamara na svom telu ima tačkice jer joj to pomaže da odbije predatore koji se često boje jakih boja, kontrasta ili geometrijskih oblika jer veruju da je reč o otrovnoj životinji. Takođe, tačkice ima omogućuju i da se lakše sakriju u svom prirodnom okruženju, posebno cvetovima, u čije se šarene latice lakše uklapaju. 

Takođe, raspored tačkica i njihov broj pomaže bubamarama da se međusobno razlikuju što je važno za razmnožavanje. 

BUBAMARA JE BAŠ KAO I MNOGE DRUGE ŽIVOTINJE JEDAN VRLO KORISTAN INSEKT, i to iz više razloga. 

Osim što se tlo u području na kojima je puno bubamara ne mora jako tretirati pesticidima jer bubamare pojedu sve štetočine koje napadaju useve, one takođe razgrađuju organski materijal koji je dobar za tlo. Na taj način indirektno poboljšavaju kvalitetu tla i njegovu plodnost. 

BUBAMARA JE PREDATOR. Iako reč predator zvuči pomalo pregrubo kada zamislimo malu i simpatičnu bubamaru na listu, ona je ipak upravo to, ali samo za insekte kojima se hrani. Omiljeni plen su joj lisne uši, štitaste uši, moljci i grinje. 

Vrlo su aktivne tokom lova, u kojem koriste sva svoja čula, od vida do mirisa, a kad ugledaju plen ubijaju ga u trenu te odmah pojedu. Čak i larve bubamara, još dok se nalaze u ranoj fazi razvoja, imaju predatorske sposobnosti i jedu štetočine. Larve nisu nimalo slične odraslim bubamarama, crne su ili smeđe boje te se vrlo lako uklapaju u okolinu.

BUBAMARA IMA VAŽNU ULOGU I KAD GOVORIMO O EKOSISTEMU. S obzirom na svoj predatorski posao ona smanjuje populaciju štetočina (poput lisnih uši ili moljaca) te na taj način čuva biljke i spašava ih od propadanja. Iako bubamara nije klasični oprašivač, poput recimo pčela, ona slučajno prenosi pelud tokom svog obilaska biljaka u potrazi za hranom i na taj način potiče reprodukciju bilja. Slično kao i ose. Istovremeno moramo spomenuti da su bubamare u jednom periodu godine i velike štetočine, i to kada se nalaze u stadijumu larvi jer tada isisavaju sokove iz biljaka. Takođe, neke vrste bubamara vole da jedu cveće, lišće i plodove pa mogu biti velike štetočine kao i lisne uši koje jedu. No tu se većinom radi o azijskim bubamarama. 

BUBAMARA UKAZUJE NA ZDRAVLJE EKOSISTEMA.  Zdravlje ekosistema se obično procenjuje po jedinkama koje se u njemu nalaze. Stanište u kojem su svoj dom pronašle bubamare je zdravo stanište jer to znači da bubamare u njemu imaju mnogo hrane što opet znači da ima i raznolikih insekata u tom staništu.

Bubamara je, kao i mnogi drugi insekti, osetljiva na promene u staništu, na zagađenu vodu i vazduh te na klimatske promene. Stoga se bubamare neće zadržavati na takvim prostorima. No to nije sve. Stanište u kojem nema bubamara je obično pusto i s drugim insektima, što znači da nema hrane ni za ptice i pauke što opet dovodi u pitanje ishranu sledeće karike u lancu. 

Bubamara ima više imena. Latinsko ime za većinu vrsta bubamara je “Coccinellidae” i obuhvata razne vrste.

BUBAMARA JE BILA I U SVEMIRU, MA KOLIKO GOD OVO NEVEROVATNO ZVUČALO.  Naime, 1999. godine grupa naučnika koja je radila i Američkoj svemirskoj agenciji, poznatoj kao NASA, organizovala je odlazak bubamara u svemir, u želji da otkriju kako se one kreću u prostoru bez gravitacije. Društvo su im pravile, ni više ni manje nego lisne uši. Ove četiri bubamare nazvane su po članovima legendarne grupe „The Beatles“: Džon, Pol, Džordž i Ringo, što i nije neočekivano s obzirom na to da je značenje imena benda „The Beatles“ – bube.

Bubamarama nije smetala mikrogravitacija u kojoj su se našle, a kako bi preživeli Bitlsi su pojeli svoje saputnike, lisne uši.

Bubamara je sporija od velike većine insekata pa iako jako brzo maše krilima (85 puta u sekundi) njena najveća izmerena brzina ne prelazi 24 km/h. 

S obzirom na to da je bubamara insekt ona nema krv. Kroz njeno telo teče tečnost koja se naziva hemolimfa, koja ima sličnu ulogu kao što krv ima kod sisara, ali joj je sastav drugačiji. 

Hemolimfa transportuje hranjive i otpadne materije, reguliše pritisak i podrška je njenom imunološkom sistemu što je vrlo slično onome što krv radi kod sisara. 

U mnogobrojnim kulturama širom sveta bubamaru smatraju simbolom sreće. Istoričari smatraju da je do toga došlo u srednjem veku, kada je došlo do pošasti štetočina na poljima koje je osiromašilo mnoge farmere. 

Oni su se tada počeli moliti Devici Mariji, a nakon pojave bubamara koje su iskorenile štetočine i zaštitile njihove useve počeli su i da veruju da su bubamare simbol božanske milosti i da će im donositi sreću i dalje. 

Bubamara ima jedinstvenu sposobnost da svoja tanka crvena krilca raširi i skupi u vrlo kratkom vremenu, ponekad samo u desetinki sekunde. 

Japanci, koji su i inače fascinirani njome kao bubom, odlučili su da prouče njene kretnje i ustanovili da ona svoja krilca savija u obliku slova Z, nakon čega radi posebno „dijamantsko“ preklapanje koje ostavlja bez daha.

Azijske bubamara dolaze u raznim bojama, veličinama i brojevima tačkica. Većinom su crne ili narandžaste s jako velikim brojem tačkica. One izazivaju jake alergije, posebno kod dece, a velike su štetočine i zato jer jedu domaće bubamare iako su gotovo ista vrsta.  

Deca jako vole bubamaru radi njenog vizualnog identiteta, pa mnoge škole, vrtići i igraonice nose njeno ime. 

Izvor: https://zastita-prirode.hr/zasticena-priroda/vrste-i-stanista/bubamara/