ZAGLAVLJE GORNJE GLAVNO 1200 x 200

Noj je najveća ptica na svetu i jedina ptica koja na stopalima ima dva prsta. Živi na otvorenim ravnicama Afrike. Glava im je srednje veličine, vrat vrlo dugačak.

 

 

Nojev kljun je prilično kratak, širok i tup. Noge su veoma razvijene, sa jakim mišićima, stopalo dugačko i jako.

Noj (lat. Struthio camelus) je velika afrička ptica neletačica iz reda trkačica. To je jedina savremena vrsta iz istoimene porodice (Struthionidae) i roda (Struthio). Nojevi su prepoznatljivi po svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 kilometara na čas — najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 metara i težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.

 

noj nasmejani

Pri hodu korak je dug do 1,5 metara a kada trči i do 4 metra. Može trčati brzinom do 90 kilometara na čas. Kad je u opasnosti, ne predaje se već dugim nogama udara neprijatelja. Glavni predatori noja su lav i hijena.

Koliko su nojeve noge jake govori i podatak da je pod njihovim nogama znao stradati i odrasli konj, i to tako da se nakon tog udarca nikada više nije ustao. U svakom slučaju treba biti oprezan pre ulaska u bilo kakav sukob s nojem, iako je vrlo mala verovatnoća da ćete se naći u takvoj prilici, budući da nojeve karakteriše vrlo dobar vid tako da na vreme ugledaju potencijalnu opasnost i na brzo izbegnu neželjeni susret.

Noj se od ostalih ptica razlikuje i po tome što jedini ima samo dva kratka i snažna prsta (sve ostale ptice imaju tri ili četiri). Ta osobina je zapravo adaptacija, a pomaže mu pri trčanju. Noj na kraju unutrašnjeg prsta ima tupu kandžu kojom može da raspori lava ili jednim udarcem da usmrti čoveka.

Da će noj ikada shvatiti da mu niste velika pretnja mala je verovatnoća, jer je i njegov mozak vrlo sitnih proporcija. Mozak mu je naime veličine oka pa i manji.

U poređenju sa telom, noj ima malu glavu, ali ogromne oči prečnika oko pet centimetara. Ova ptica, čije su oči veće od mozga, kopnena je životinja s najvećim očima na planeti.

 

noj 2

Iako ima velika krila ne može da letti. Hrani se semenkama i plodovima, a odrasloj ptici potrebno je do 1 kilogram hrane dnevno, dok bez vode može izdržati duže vremena. Živi u jatima od po 50 jedinki.

Gnezdo gradi na tlu i u jedno gnezdo, jaja može položiti više ženki, ali na jajima leži samo mužjak - noću i dominantna ženka danju. O mladim ptićima brine se mužjak i to istovremeno o mladima iz nekoliko porodica. Oko 15% mladih ptića preživi prvu godinu života, iako imaju roditeljsku zaštitu. Nakon godinu dana mladi ptić naraste do visine svojih roditelja. Životni vek noja je oko 50 godina.

Jedno nojevo jaje teško je oko dva kilograma, veličine je kao 24 kokošija, a da bi se skuvalo potrebno je 90 minuta! 
Veoma teško se lomi - oni koji su probali kažu da je ljuska toliko tvrda je neophodan čekić.
Međutim, bez obzira na to, kao i na visoku cenu od 19 funti (oko 20 evra) ova jaja su hit u Britaniji. Za samo godinu dana otkako su se pojavila na tržištu, prodaja nojevih jaja skočila je za 573 odsto.
Nojeva jaja imaju specifičnu teksturu i ukus koji je blaži od kokošijih. Idealna su za kuvanje, a samo jedno jaje dovoljno je za oko stotinu puslica ili 32 suflea!

Inače, ženka noja godišnje nosi od 40 do 60 jaja, u periodu od aprila do septembra. Jaja polaže u jedno zajedničko gnezdo koje je, zapravo, obično udubljenje u zemlji od oko 50 centimetara. 

Zabeleženo je da su nojeva jaja jeli Feničani, pre svega zbog nutricionističkog sastava koji je veoma dobar za čoveka. Kao i kokošija, i ova jaja sadrže visok procenat belančevina, gvožđa, vitamina B, D i E, folne kiseline. 
Zanimljivo je da nojevo jaje ima manje holesterola od kokošijeg.

 

nojevo jaje

Mužjaci se prepoznaju po crno-belom perju na krilima i repu. Ženke su neupadljivije i boja perja im je smeđesivkasta. Kad crno-bela pera sasvim izrastu, mogu da se otkinu. Ptica to neće osetiti jer će joj ubrzo izrasti nova. Pera su mekana i služe kao izolacija.

ZAŠTO NOJEVI ZABIJAJU GLAVU U PESAK?

Jedno od uvreženih mišljenja jeste da nojevi zabijaju glavu u pesak kada su ugroženi, odnosno kada se plaše. Ipak, to nema veze s istinom.

Ako malo bolje razmislite, setićete se da ste ovo do sad videli samo u crtanim filmovima.

Štaviše, nojevi uopšte ne zabijaju glavu u pesak – iako ponekad tako deluje.

 

noj pesak 1

O čemu je zapravo reč?

Naime, mužjaci noja iskopavaju rupe u zemlji koje im služe kao gnezda. Ove rupe su prilično velike – mogu da budu široke i više od dva metra, tako da svakako ima dovoljno mesta za njihove glave. Dok se mladi ne izlegnu, mužjack i ženka naizmenično brinu o jajima: posmatraju jaja, okreću ih kljunovima itd. Kada ovaj neobičan prizor posmatrate iz daleka, može vam se učiniti da je noj zabio glavu u tlo...