Njegovo srce je stalo,

nema više tog bića,

ubile su ga hiljade plastičnih kesa,

od našeg jela i pića.

Kit je svojim životom,

platio ljudske zgode,

a verovao je čoveku

da poštuje i voli vode.

I po galebu je poručio,

da svoj život ne žali,

ali da tužan umire,

znajući gde raste, njegov sin mali.

Za ovaj tragičan događaj,

kome da se sudi,

kada su krivi svi ljudi na planeti,

zato ČOVEČE, ČOVEK BUDI.