Da bi zadovoljio svoje „potrebe“, savremeni čovek iskorišćava prirodna bogatstva u tako velikim količinama da će sledeće generacije oskudevati ili ih uopšte neće imati.

Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađaju se gasovi koji se u vazduhu pretvaraju u sićušne kapljice kiseline, koje se na zemlju vraćaju s padavinama – kišom ili snegom.

Najvažniji gas sa efektom staklene bašte na Zemlji je ugljen dioksid, CO2.

Energija biomase je energija sadržana u materijama biljnog ili životinjskog porekla.

Geotermalna energija je energija tople Zemljine unutrašnjosti.

Energija vode je energija kretanja. Tu se ubraja energija rečnih tokova i morskih talasa, plime i oseke.

Vetar je vazduh u pokretu. Njegova se energija može koristiti za proizvodnju električne energije. Takve elektrane zovu se vetroelektrane.

Sunčevu energiju možemo da iskoristimo za zagrevanje naših kuća i škola, ali i za proizvodnju električne energije.

Obnovljivi izvori energije su stalno prisutni u prirodi i ne možemo da ih potrošimo, zato što se neprestano obnavljaju.

Danas se većina potreba za energijom namiruje upotrebom neobnovljivih izvora energije - uglja, nafte i gasa.