Kada se jelka raskiti, a pokloni odmotaju, iza praznične euforije često ostaje nešto što ne vidimo kao problem: gomila prazničnog otpada koji za životinje može biti smrtonosna zamka.

Ono što je za nas samo ukras ili bezvredno smeće, za domaće i divlje životinje predstavlja opasnost koju ne umeju da prepoznaju. Njihov svet ne poznaje razliku između hrane i sjajnog papira, između igračke i plastične trake, između bezazlene šljokice i otrovne čestice.

KADA ŽIVOTINJE POMISLE DA JE SMEĆE – HRANA

Životinje svet istražuju ustima i kljunom. Sjajni papir, folija i plastika često ih podsećaju na hranu. Ptice gutaju šarene komadiće misleći da su semenke. Psi i mačke pronađu trake i počnu da ih žvaću kao igračku. Divlje životinje, poput srna, lisica ili zečeva, zajedno sa travom i lišćem progutaju i komade papira ili plastike koje je vetar razneo po prirodi.

Problem je što se takav materijal ne vari. On se zadržava u grlu ili stomaku, pravi blokade i sprečava prolazak hrane. Životinja može da izgleda zdravo, čak i da jede, ali zapravo polako umire od gladi – jer njen organizam više ne može da upije hranljive materije.

SMRTONOSNI ZAPETLJAJI KOJI SE NE VIDE NA VREME

Trake, mašne, kanapi i ukrasni konci posebno su opasni. Dovoljno je da se jedna tanka traka obmota oko vrata, noge ili krila – i zamka je zatvorena. Što se životinja više pomera i pokušava da se oslobodi, traka se sve jače steže.

Pas može da se uguši. Mačka da izgubi cirkulaciju u šapi. Ptica da ostane bez mogućnosti da poleti. Jež koji se zapetlja više ne može da se sklupča i zaštiti. Mnoge životinje ne stradaju odmah – već danima pate od bola, straha i iscrpljenosti, dok ih neko ne pronađe ili dok ne ostanu same i nemoćne.

OPASNA GNEZDA PUNA PLASTIKE

Zimi i u rano proleće ptice sakupljaju materijal za gnezda. Sjajne trake i komadi plastike im deluju čvrsto i praktično. Ali takva gnezda postaju opasna klopka. Ptići se u njima zapetljavaju još pre nego što nauče da lete. Konci im stežu noge, krila ili vratove, često sa smrtnim ishodom.

Gnezdo koje je trebalo da bude sigurno mesto postaje razlog zbog kog novi život nikada ne dobije priliku.

ŠLJOKICE KOJE NIKADA NE NESTAJU

Šljokice su možda male, ali su jedna od najvećih opasnosti. One su napravljene od plastike koja se vremenom raspada na mikročestice – mikroplastiku. Te čestice ulaze u zemlju, vodu, biljke i na kraju u tela životinja.

Male ptice mešaju šljokice sa peskom koji im je potreban za varenje hrane. Ribe i vodene životinje ih gutaju u rekama i jezerima. Mikroplastika se ne razlaže i ostaje zauvek u lancu ishrane, praveći štetu koju je nemoguće popraviti.

HEMIJA KOJA TIHO TRUJE PRIRODU

Mnogi praznični ukrasi premazani su metalnim bojama, lakovima i hemikalijama. Kada završe u prirodi, kiša i sneg spiraju te materije u zemlju i vodene tokove. Toksini se nakupljaju u biljkama, a zatim prelaze u tela životinja koje se njima hrane.

To je tiho zagađenje koje se ne vidi odmah, ali dugoročno slabi čitave ekosisteme.

ŠTA SE DEŠAVA KADA PRAZNICI PROĐU

Zima je. Vrana u parku skuplja sjajne trake za gnezdo.
Proleće dolazi, a ptić se u tom gnezdu zapetlja i ne može da se oslobodi.

Mladi jelen na ivici šume guta papirne maramice i ukrasni papir koje je vetar razneo. U njegovom stomaku se zgrušavaju. Hrana više ne prolazi.

Mala ptica pevačica jede šljokice pomešane sa peskom. Sitni plastični fragmenti oštećuju njen sistem za varenje.

Praznici su prošli. A divlje životinje i dalje plaćaju cenu naše nepažnje.

MANJE SJAJA – VIŠE BRIGE

Dobra vest je da praznici ne moraju da budu opasni. Postoje lepši i odgovorniji načini darivanja – bez stvaranja otpada koji ostaje u prirodi. Papir za višekratnu upotrebu, običan papir vezan kanapom, stare novine, izdržljive poklon-kese, trake od prirodnih vlakana, korpe i posude bez umotavanja – sve su to rešenja koja ne ostavljaju smrtonosne tragove.

Čak i kada smo već koristili folije i trake, važno je da ih uklonimo, isečemo na kratke delove, dobro obezbedimo smeće i ne dozvolimo da ga vetar raznese po dvorištima, ulicama i prirodi.

Nova godina je praznik novih početaka.
Ali za životinje, nova godina često počinje onim što smo mi ostavili za sobom.

Ako iza naše radosti ne ostane opasnost, tada praznik zaista traje duže – i za nas, i za ceo živi svet oko nas.