Naravno, tu je i njen  najbliži saradnik, učiteljica Lucija Tasić – koja nam je ovu pesmu I poslala.

Modra mora, i plave  reke

staništa za ribe i biljke neke

pogled u njih dušu radosti,

zato smo tamo česti gosti.

Zelena jezera  gorske oči,

svetle k'o  mačije oči u noći

u njima se ogledaju oblaci i šuma,

i mame svakog putnika sa druma.

Zelena polja, livade. šume

šarenog cveća uvek prepune,

zovu u goste pčele, leptire

cvrčke koji svuda zavire.

Zlatno Sunce jutrom nas budi,

deca su  vesela, veseli su ljudi,

izvor je toplote i svetlosti,

izvor je i naše životne radosti.

Nebo se crni, a sjaje zvezde,

udobno se po njemu gnezde

i veselo nam namiguju,

jer svaku našu tajnu čuju.

Uživaj u raskoši jer sve je tvoje

čarobne su boje planete moje.