Иза стакла на врх стола,

где је лепа лутка моја

у водици бар до пола

плива храбро

мој друг Која.

Моја куца је мала,

верна и разиграна.

Воли да се игра,

воли и да скаче

и стално нешто жваће.

Име му је Лео

и чупав је цео.

Не воли да се купа,

ал се зато мази

све нас лепо пази.

Ја сам Вук, чудно лице,

правим разне смицалице.

Моја куца Белкица, мекана ко четкица.

Živim u Ulici omorika. Reći ćete da je naziv neobičan, možda... Ali, prve komšije su mi ulice Breza, Lipa, Jasena, Kestenova i tako dalje.

Kažu bara mnogo stara.

Ugostila mnoga bića:

tu su kuće raznih ptica

i stanište raznih travki, mirisavki.

Много волим све животиње и радо их мазим и чувам. На селу где живим, има доста животиња и скоро свака кућа има пса чувара. И ми имамо пса.

Велики љубитељи природе из Драчића током целе године брину о природи и својој животној средини. Прохладни дани су их склонили у учионицу али они не мирују! Одмах су се прихватили новог задатка – написали су нам КАКО ЧУВАЈУ ПРИРОДУ.  Пишите нам и ви...

Природа је мила, драга

Она чува многа блага

Свим бојама блага сјаје

Природа нам живот даје

Тамо негде, на крају села

Живи једна зелена јела.

Млада је она, година пар

Пала јој на памет једна ствар.