Moj tata je lovac, pa sam i ja pored njega zavolela prirodu i životinje. Mi smo oboje čuvari ove naše lepe ravnice. Lovci nisu samo da odstreljuju divljač, već i da čuvaju prirodu i životinje.
Lovci na jesen prave hranilice za divljač po raznim šumarcima u kojima tokom cele zime iznose hranu. Lovci sade drveće, sakupljaju razbacano smeće, prave pojilišta gde nema dovoljno vode.
Ponekad i ja idem s njim, pa mi tata da dvogled da razgledam i uživam u prirodi. Na ravnici može da se vidi jako daleko i uoči svaka životinja. Sa lovačke čeke se mogu videti skoro sve divlje životinje ravnice. Najbolje se mogu videti kasno posle podne, tada izlaze zečevi, srne, fazani pa čak i lukava lisica kako lovi poljskog miša.
Od ptica grabljivica se mogu videti vetruška, stepski soko, kobac i orao mišar koji je najveći i kojem se ja najviše divim. Imamo i puno jazavaca i šakala koji se kreću samo noću.
Blizu Bačkog Dušanova protiče rečica Čik, koja lagano teče ovom našom ravnicom i na kraju se uliva u reku Tisu. Tu pored reke je tek prava mala divljina jer se mogu videti rode, čaplje, labudovi i razne druge vodene ptice. Naiđe tu i vidra.
Uvek ću biti čuvar ove naše lepe ravnice. Svi treba da je čuvamo, sadimo i negujemo.
Katarina Zagorac 4. razred
Mentor: Andrić Olivera
