Prve godine, oprezno je tražila mesto da savije gnezdo. Kada je to htela da učini na dimnjaku škole, ložač Laki bio je na mukama. Pažljivo je „odagnao“ s dimnjaka, plašeći se da će odleteti. Ali je s pažnjom gledao gde će se nastaniti.

Naša elegantna roda, sa svojim parom je strpljivo pravila gnezdo pored same škole, na banderi. Dobila je mladunce, u jesen otišla i sledeće godine se opet vratila. Tako je i ove godine.

Učenike prvog razreda, od jesenas, učiteljica priprema za rodin dolazak. Naučili smo i od stručnjaka kako da se ophodimo prema njoj. Veoma često u grupama izlazimo pored bandere i ostavljano hranu. Ostavljamo meke ostatke piletine, kožica, ali i korice hleba. Naša bela roda, dugog crvenog kljuna čuva svoje mladunce, a mužjak ide da potraži hranu.

S obzirom da je ušće Ribnice u Ibar vrlo blizu, ima hrane. Lako dođu do sitnih gmizavaca, sitne riblje mlađi i žabica.

Učenici su od ribočuvara, koje smo zatekli na ušću, prateći rodin let, čuli još ponešto.

Roda je veoma korisna ptica, koja je i dobar čistač uprirodi. Posmatrali smo je pored vode i u vodi, daleko, iz prikrajka, kako elegantno hoda i kljunom traži hranu.

O našem paru roda rado se priča u školi i naselju. Učenici 1/1 nazvali su ih Perica i Verica. Mladuncima ćemo morati da damo imena kada budemo potpuno sigurni koliko ih je. Gnezdo je visoko, do njega prvaci još treba da rastu i uče.

Brinemo o našim rodama. Znamo da će u jesen da odu, ali ćemo ih s radošću da ih dočekamo, kao i svake godine.

Slikamo je često na časovima, ali imamo sreću da je svakoga dana gledamo kroz prozor naše učionice.

Školski zeleni novinari 1. razred

Mentor: Vesna Ristović