On govori o važnosti očuvanja vode u celom svetu i podseća nas na to da u brojnim krajevima sveta nema dovoljno vode za opstanak ljudi. Voda čini 71% naše planete od kojih je samo 0,6% vode pogodno za piće. Potrošnja vode se povećava svake godine kao i procenat njene zagađenosti. Statistike kažu da je 50% tekućih voda na planeti Zemlji trajno uništeno. Planeta Zemlja takođe se naziva i Plava planeta jer pogledom na nju iz vasione uočavamo da preovlađuje plava boja koju zapravo čini voda.

Ove godine za realizaciju ovog događaja u OŠ „Marija Trandafil“ u Veterniku bila je zadužena nastavnica matematike, Jelena Obradović. Upravo nju smo iz tog razloga i intervjuisale na ovu temu.

Pitale smo je koliki značaj daje Svetskom danu voda, a njen odgovor bio je sledeći:

„Sve veći i veći. Kao i svaki čovek često trčimo za problemima lične prirode i ne vidimo sitnice, te svoju energiju, razmišljanja, brigu usmeravamo na drugu stranu, a prave stvari i prave probleme ne vidimo. Iz godine u godinu, obeležavajući ovaj datum u našoj školi, otkrivam najrazličitije informacije na temu koje me zaista teraju na razmišljanje. Na primer, ove godine smo odeljenje 6-2 i ja pronašli informaciju da u proseku 35 litara vode dnevno istekne iz pokvarene česme u kući ili stanu. 35 litara vode je zaista mnogo a nije iskorišćeno ni za šta konkretno već je isteklo u nepovrat. Često ne čuvamo i ne štedimo ono što imamo na gomili. Nažalost, vode više nemamo ni na gomili i zaista moramo uključiti crvene alarme i reagovati na bilo koji način. Zdravi slatkovodni ekosistemi su nam potrebni više nego ikad jer klimatske promene pretvaraju ono što je bilo nezamislivo u svakodnevno.”

O ovoj temi razgovarale smo i sa učenicima i drugim nastavnicima u našoj školi i evo šta su nam rekli:

Sve nastavnice koje smo anketirale daju ogroman značaj ovom danu i smatraju da se ljudi ne obaziru dovoljno na posledice koje će tek doći, dok su mišljenja učenika o svetskom danu vode vrlo podeljena. Dosta učenika je svesno da je ovaj dan stvarno bitan, ali ipak ne rade ništa povodom toga. Ima i onih koji misle da taj dan uopšte nije bitan i da neće doći do krize sa nedostatkom vode jer se oslanjaju na to da će svetski naučnici preduzeti nešto po tom pitanju. Nažalost, velika manjina učenika se trudi da očuva vodu na planeti na kojoj svi živimo. Time svakodnevno pokazuju da im je stalo do planete Zemlje i života na njoj.

Pitale smo ih da li misle da ljudi treba da počnu da štede vodu.

Skoro svi su se složili da su ljudi skloni bacanju višaka, te ne primećujemo da su neki od njih samo prividni. Izuzeci misle da još nije došlo do toga da nema dovoljno vode za piće, ali da hoće za otprilike 20 godina. Većina anketiranih osoba je bez razmišljanja potvrdno odgovorila na ovo pitanje.

Najkreativnije odgovore dobile smo na pitanje: "Na koji način bi po vašem mišljenju ljudi najlakše očuvali vodu?” Naši sagovornici ponudili su različita rešenja ovog problema. Evo nekih od njih:

Dovoljno je da ljudi nauče da se pristojno ponašaju i ne bacaju hemijski, biološki niti bilo kakav drugi otpad u vodu.

Potrebno je da se osmisli način prečišćavanja već zagađene vode.

Ljudi treba sa ručnog pranja posuđa da pređu na mašinsko.

Treba samo da počnemo da štedimo vodu i čekamo da se sama prečisti.

Treba da se na neki način uspori cvetanje vode.

Treba češće da proveravamo vodovodne cevi.

Cveće ne bi trebalo da zalivmo vodom za piće.

Dok peremo zube treba da zavrnemo česmu.

Treba kraće da se tuširamo.

Različite kompanije mogu da preuzmu kolektivnu odgovornost za zajedničke vodene resurse.

Ako se svako od nas potrudi da na bilo koji način sačuva vodu, neće doći do svetske katastrofe. Ljudi moraju da shvate da sve što rade ima svoju cenu. Moraju biti svesni da posledice postoje. Jer sve što nam je dato, može nam biti i oduzeto.

ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI

Nataša Jovančević, 5.2

Petra Dutina, 5.2

Bojana Mijatović, 5.2