Živi u Australiji i Tasmaniji i zove se kljunar.

Kljunar ili platipus ili čudnovati kljunar, (lat. Ornithorhynchus anatinus) je sisar iz Australije. Vrsta je jedini predstavnik porodice kljunara ( Ornithorhynchidae). Zajedno s još četiri (prema nekim autorima tri) vrste mravinjih ježeva ili ehidni (Tachyglossidae) čine jedine žive vrste potklase prasisara (Prototheria) i od svih drugih sisara razlikuje se time što ne kote žive mlade, nego legu jaja.

Kljunar je i jedini otrovni sisar na planeti. Mužjaci na člancima zadnjih nogu imaju šuplje bodlje nalik mamuzama, kroz koje ispuštaju otrov. Otrovom se brane od neprijatelja: lisica i ptica grabljivica, a koriste ga i u međusobnim borbama za ženku.
Telo i široki pljosnati rep ove životinje prekriveni su gustim dvoslojnim krznom. Gornji sloj zadržava u sebi vazduh i pomaže kljunaru da sačuva toplotu u toku zimskih meseci i plivanja u hladnoj vodi. Svu suvišnu masnoću koja potiče iz obilja hrane koju leti pojede kljunar skladišti u repu za zimske mesece.

Stopala ove neobične životinje prilagođena su čestom boravku u vodi: imaju plovne kožice koje su prilikom hodanja presavijene unazad. Kljun je samo po izgledu sličan pačjem.

Na njegovom donjem delu nalaze se nozdrve, što omogućava ovoj životinji da diše dok joj je ostatak tela pod vodom. Na glavi, odmah iznad kljuna, nalaze se oči. Životinja odlično vidi na daljinu, ali od kljuna ne može da vidi ono što joj je bukvalno ispred nosa. Umesto ušnih školjki kljunar ima samo dve šupljine, koje kao i oči zatvara kada zaroni...

Kljunar, jedno od najčudnijih bića na planeti, je na ivici istrebljenja, upozoravaju naučnici.

Prema najnovijim istrivanjima, u proteklih 50 godina, izumrlo je 40% ljunara, a taj broj će nastaviti da raste, ako ljudi ne počnu da reaguju.

Glavni razlog za umanjenje populacije kljunara jeste u uništavanju prirodnih staništa, za šta su direktno odgovorni ljudi.

Kljunari žive u rukavcima reka obraslih drvećem. U obalama kopaju svoje podzemne tunele s više izlaza i otvorom ispod površine vode.