Živim u Čačku, baš blizu reke Zapadne Morave. Tata je kraj Morave proveo detinjstvo. Brčkao se, pecao ribu sa dedom, uživao da gleda kako rode traže sebi obrok u vodi. Ja nemam tu čast!

Volim da šetam kraj Morave, ali vidim mutnu vodu, zagađenu vodu i u njoj otpad od strane neodgovornih prolaznika. Na vestima često čujem da vade šljunak iz rečnog dna ili da neke fabrike u vodu ulivaju prljavštinu.

Zašto da ribama ugroze život, a nama srećno detinjstvo kraj ove prelepe reke?

Oduševi me organizovano čišćenje rečne obale, rado se odazovem i pomognem.

Smatram da treba postaviti kraj reke više tabli sa upozorenjima na očuvanje prirode, kao  i puno korpi za otpatke. Treba grad da pronađe redara koji će brinuti o ovoj čačanskoj lepotici. Svake godine sa planinarima, na svetski dan pešačenja (12.9.) idem do Parmenca. Dok me posmatraju Ovčar i Kablar šetam i fotografišem. Još samo kada bi voda imala svoju boju da se gledam kao u ogledalu, moj doživljaj bi bio najlepši.

Morava treba da živi za naše osmehe, skokove i zamišljene poglede! Samo u  takvoj reci možemo da uživamo u brčkanju i žuboru!

Magdalena Erić 5. razred

Mentor Katarina Čutović