EKOLOŠKO UDRUŽENJE GRAĐANA „ZELENO PITANJE“ I EKOLOŠKI ČASOPIS ZA DECU „ČUVARI RAVNICE“, UZ PODRŠKU POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE S VERSKIM ZAJEDNICAMA, POZIVAJU OSNOVNE ŠKOLE DA SE UKLJUČE U KONKURS „ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2023.“!
Pozivamo direktore osnovnih škola, učiteljice, učitelje, nastavnice i nastavnike da se sa svojim učenicima uključe u konkurs putem slanja učeničkih radova do 30. oktobra 2023.
Cilj “ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a” je da se učenici uključe u prepoznavanje dobrih i loših primera zaštite životne sredine u školi, okolini škole, u svom mestu stanovanja, u okolini mesta stanovanja… i svoja zapažanja prezentuju putem teksta i fotografije.
Cilj "ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a” da učenici kao “ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI“ prezentuju svoje radove na školskoj oglasnoj tabli, u školskom informatoru, školskim novinama. na internet prezentaciji škole a najbolji, najzanimljiviji, najduhovitiji, najkreativniji radovi će se publikovati na sajtu www.cuvariravnice.org.rs i u ekološkom časopisu za decu “Čuvari ravnice”.
Cilj “ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a” je da se učenici aktivno uključe u zaštitu životne sredine i pomognu rešavanje problema ukazivanjem na njih kao i ukazivanjem na primere dobre prakse.
O ŠKOLSKOM ZELENOM PRESS-u
Povezivanje zaštite životne sredine i dečijih prava je stvarnost koja kuca na vratima jer su dečija prava i zaštita životne sredine međusobno usko povezani u stvarnom svetu. Značaj informisanja dece po pitanjima zaštite životne sredine je preduslov unapređenju stanja životne sredine i jačanju ekološke svesti.
Mediji su izuzetno važan činilac ekološkog vaspitanja i problematici zaštite životne sredine mediji posvećuju veliku pažnju. Sa medijima deca ostvaruju prvi kontakt baš u porodici. Ne retko roditelji nisu u dovoljnoj meri edukovani da osposobe decu za medije kojima su, u uslovima savremenog življenja i prezaposlenosti oba roditelja, deca prepuštena često i nekontrolisano. Njihov uticaj na decu je evidentan i niko ga ne može poreći.
Štampa, radio i televizija i druga sredstva masovnog obaveštavanja angažuju se na polju informisanja, propagiranja i aktiviranja građana u zaštiti životne sredine. Tako se ostvaruje neformalno ekološko obrazovanje i vaspitanje.
U praksi se informisanje poistovećuje sa obaveštavanjem. Dok obaveštavanje ima za cilj da samo obavesti o nekom događaju ili pojavi, informisanje je po obimu obuhvatnije, a po cilju šire.
Sadržaj ponuđene ekološke informacije ima obrazovni karakter i time se utiče na stvaranje motiva, stavova, interesovanja i drugih osobina dece, što predstavlja uslove ostvarivanja odnosa prema zaštiti životne sredine i ekološkog vaspitanja. Sve to omogućava da mediji postanu nosioci odlučujućeg uticaja na ekološku svest deteta.
Pojedine radio i televizijske emisije, serije obrazovnih emisija, reportaže, informišu javnost o ekološkim katastrofama, degradaciji životne sredine. Stalni prilozi u dnevnim i nedeljnim listovima i magazinima, televizijske i radio emisije su oblici putem kojih mediji ostvaruju značajnu funkciju u tom pogledu. Neki od njih su organizatori raznih akcija sa ciljem podizanja ekološke kulture građana.
Informisanje o ekološkim problemima ne sme da bude neobjektivno, jednostrano i nepotpuno, i mediji moraju biti osetljivi za ekološka pitanja.
U sredstvima mas-medija dominira ekscesni pristup. Tekstovi su više posvećeni povremenim nesrećama, epizodnim zagađivanjima, objavljivanju podataka o drastičnom smanjenju kvaliteta života čoveka.
Sredstva medija imaju izuzetne mogućnosti da utiču na ekološku kulturu, da doprinose ekološkoj svesti i adekvatnom ekološkom ponašanju dece. Kako je narušavanje životnog prostora u ekspanziji i u pogledu ukupnog intenziteta i u pogledu broja zagađivača, mediji zbog realne moći mogu da utiču na svest i ponašanje ljudi, i da kontinuirano doprinose razvoju ekološke kulture i predostrožnosti.
Time se obezbeđuje postojanje svojevrsne ekološke škole koja zadovoljava potrebe svih sredina i svih ljudi, posebno dece. Da bi se dobila kontinuirana „škola“ osposobljavanja u ekološkoj oblasti neophodno je početi od najmlađih. To je nesporna potreba i zbog toga što današnja osnovna i srednja škola nije u stanju da da sva znanja i za sva vremena.
Neki časopisi daju značajan doprinos ekološkoj edukaciji građana i učenika. Tekstovi sa ekološkim sadržajima mogu se naći i u dečijim listovima. U njima se mogu naći tekstovi o ugroženosti biljaka i životinja, ekološki problemi prostora, saobraćaj koji ugrožava životnu sredinu, o prirodnim bogatstvima i njihovom značaju za kvalitet životne sredine, tekstovi o ekološkim katastrofama i zdravstvenim problemima.
Još uvek ne postoji određeni plan, čvršći program metodološki obrađen koji bi omogućio da se pitanja zaštite životne sredine unesu kao neophodni i stalni materijal kao rubrika, ili ideja koja će se provlačiti u dečjim listovima.
Sadržaji dečijih listova ostvaruju se u igri, zabavi, takmičenjima, rešavanju likovnih, literarnih, enigmatskih i drugih zadataka. Listovi uglavnom udovoljavaju obrazovnoj komponenti, ali još uvek nemaju znatniju vaspitnu funkciju, da je šira problematika zaštite životne sredine svedena na zaštitu prirodnog prostora, dok je urbana sredina potisnuta u drugi plan.
Neophodno je motivisati i edukovati učenika da sami postanu proizvođači ekoloških informacija.
ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI otkrivaju lokalne probleme zaštite životne sredine i ukazuju na njih.
ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI otkrivaju lokalne dobre primere brige o zaštiti životne sredine i ukazuju na njih.
ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI o pojedinim pitanjima zaštite životne sredine anketiraju i intervjuišu druge učenike, nastavno osoblje, stručnjake, sugrađane..., o zaštiti životne sredine i te odgovore koriste za kreiranje informacija, vesti, tekstova...
ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI ukazujući na lokalne probleme zaštite životne sredine obraćaju pažnju na povezanost tih problema sa globalnim problemima čitave zemlje, regiona, planete...
ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI prate sajtove na srpskom i drugim jezicima, biraju interesantne informacije, obrađuju ih i prezentuju ih na svoj način.
U projektu "ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2023.“ se nagrađuje najbolji članak (do 1.500 slovnih mesta) u 4 starosne kategorije učesnika (1-2, 3-4, 5-6 i 7-8 razred).
RADOVI MOGU BITNI GRUPNI (TRI ČLANA) I POJEDINAČNI - što treba navesti u prijavi, s tim da se maksimalno može prijaviti jedan rad po pojedincu ili grupi. Svi autori, ako rade u timu, moraju biti iste starosne kategorije. Ne postoji ograničenje u broju poslatih radove iz jedne škole.
Radovi će se ocenjivati ne po temama, već po starosnim grupama učesnika i u kategorijama pojedinačnog i timskog rada.
Nema obaveznih tema, mada je savet da prioritetne oblasti budu životna sredina, voda, otpad, zaštita životinja, obnovljivi izvori energije, klimatske promene, biološka raznovrsnost, ugrožene vrste...
NAJBOLJIM ŠKOLSKIM ZELENIM NOVINARIMA ĆE BITI DODELJENE DIPLOME I ČASOPISI.
PRAVILA ZA PRIPREMU RADOVA
Cilj članka u ovom konkursu je da se promoviše i ukaže na:
- znanje o životnoj sredini,
- aktivno učešće
- pozitivan pristup
- pozitivne primere
- negativne primere
- moguća rešenja
Članak treba da bude nov, blizak publici, aktuelan, govori o važnim stvarima, bude emotivan i zanimljiv…
U okviru konkursa „ŠKOLSKI ZELENI PRESS 2023.“ članak ne sme da sadrži više od 1.500 karaktera (slovnih mesta).
Kontrola broja slovnih mesta se radi u WORDU pritiskom u gornjoj traci na rubriku REVIEW a potom klikom na odeljak WORD COUNT (u traci treći sa leve strane) gde će vam u stavki CHARACTERS (WITH SPACES) pisati broj slovnih mesta…
DOBRO BROJTE!
UZ TEKST TREBA DA SE POŠALJE FOTOGRAFIJA ILI ILUSTRACIJA VEZANA za ono o čemu se piše, što u vreme modernih mobilnih telefona ne bi trebalo da bude problem. Fotografišite!
Koje tehničke kriterijume treba da zadovolji fotografija objašnjeno je u nastavku ovog teksta.
Uz tekst možete da šaljete i ilustracije, grafikone, fotografije i drugih autora s tim što moramo da mislimo o autorskim pravima... Uglavnom ne smemo da koristimo radove publikovane na internetu bez odobrenja autora.
Postoje sajtovi kao što je www.pixabay.com koji besplatno nude svoje sadržaje. Ima još takvih sajtova.
Uz tekst možete da pošalje fotografiju autora. Naravno da se na toj fotografiji mora jasno videti lice…
Preporučuje se da naslov članka ne bude dugačak.
ČLANAK MORA biti napisan na bazi podataka, a tema jasno vezana za životnu sredinu.
ČLANAK MOŽE da bude napisan i u obliku intervjua.
ČLANAK MORA biti poslat elektronski u WORD-u sa pratećim fotografijama, a prema smernicama za fotografije.
O ČEMU DA PIŠETE?
Pišite o pozitivnim i negativnim primerima odnosa prema životnoj sredini u vašoj školi, ulici, mestu, okolini, na mestima koje ste posetili prilikom izleta, prilikom posete prijateljima ili rođacima…
Ukažite na ono šta je dobro a šta je loše za životnu sredinu!
Pokušajte da date rešenje i pohvalite one koji brinu o zaštiti životne sredine...
Pišite o prirodnim lepotama, biljnom i životinjskom svetu, o zagađenju, otpadu,
vodi, vazduhu, kućnim ljubimcima, o edukaciji, školskim aktivnostima, reciklaži, akcijama, o svemu onome što vi mislite da je važno kako bi smo sačuvali svoju životnu sredinu a samim tim i našu Planetu.
Ovo nije konkurs namenjen sastavima iz srpskog jezika.
TEKST MORA DA ODGOVORI NA PITANJA: KO, ŠTA, GDE, ZAŠTO, KADA I KAKO…
KAKO DA PIŠETE?
Cilj novinara (i članka) je da bude čitan. Stoga je zadatak “ŠKOLSKIH ZELENIH NOVINARA“ da uvere čitaoca da pročita članak od početka do kraja. Čitaoce treba voditi kroz tekst i na kraju ga treba ostaviti s pozitivnim osećanjem zbog informacija koje su u njemu pronašli.
U školi učenici stiču naviku pisanja za učitelje i nastavnike kojima je posao da pročitaju sastav ili rad u celini pre nego što ga ocene - ali kada se piše za čitaoce novina (ili nekog drugog medija) mora se pronaći način kako da im se privuče pažnja, jer oni nisu plaćeni da čitaju članke.
Novinarski članak nije isto kao i sastav iz srpskog jezika!
Zato novinari imaju vlastite metode pomoću kojih privlače pažnju čitalaca. Kada se piše članak treba misliti na svoje buduće čitaoce. Novinaru je, nakon istraživanja neke teme materija postala vrlo poznata, ali mnogi čitaoci se prvi put susreću sa tom tematikom. Zato treba pronaći sve pojmove, osobe ili mesta koja nisu predstavljena te ih treba razjasniti.
UMEĆE PISANJA
Bez obzira za koji medij izveštavamo (novine, radio, televiziju ili internet), izveštaj mora biti dobro napisan. Čak i u medijima kojima tekst nije najvažniji i koji se temelje na video ili audio zapisu, tekst je osnova dobrog izveštaja.
Sedam kriterijuma dobrog pisanja:
1. tačnost
2. doslednost
3. sažetost
4. konkretnost
5. jasnoća
6. suvislost
7. kreativnost
Svaki novinar mora stvoriti ličan, prepoznatljiv stil. Stil se razvija godinama, kao i novinarski ugled, znanje i stručnost.
Novinar će najbolje ispričati priču ako se dobro pripremi. Pisanju prethodi planiranje. Ideju razrađujemo još za vreme prikupljanja podataka, kako bismo imali vremena da doznamo podatak koji nam možda nedostaje.
POTRAGA ZA INFORMACIJOM
Novinari žele da sazna, istraži i objavi vest. Saznati novost pretpostavlja novinarsku znatiželju. Novinar ne sme informaciju saznavati samo iz druge ruke. On mora da vidi šta se zbiva.
VAŽNO!
- Tekst se ne piše u prvom licu jednine ili množine (je, mi) već kao treće lice
- Treba biti jasan i koristite kratke, jednostavne i precizne reči
- Naslov treba da bude kratak, zanimljiv, smešan ili provokativan kako bi privukao pažnju čitalaca
- Ključna poruka i ideja članka mora biti na početku članka
- Ako tekst pišete latinicom OBAVEZNO slova ć, č, dž, š, ž... kucajte sa kvačicom
- Znaci interpunkcije idu uvek uz poslednje slovo reči bez razmaka. Posle znaka interpunkcije sledi razmak...
knjiga, najbolji prijatelj - PRAVILNO
knjiga , najbolji prijatelj - NEPRAVILNO
- Ne treba previše koristiti stručne reči, naučnu ili tehničku terminologiju, jer nisu svi upoznati sa stručnim nazivima
- Treba izbegavati preveliku upotrebu brojeva: treba izabrati samo najznačajnije. Više koristiti procente, a ne apsolutne brojeve jer ih je lakše uporediti.
- Pišite u kratkim rečenicama!
VAŽNO!
- RADOVE ŠALJU ISKLJUČIVO MENTORI, NE UČENICI ILI RODITELJI
- RADOVI SE ŠALJU ISKLJUČIVO U WORD-u!
- OBRATITE PAŽNJU NA GRAMATIKU!
- NEMOJTE SVE PISATI VELIKIM SLOVIMA!
- NEMOJTE SLATI RADOVE U PDF-u!
- NEMOJTE U TEKST UBACIVATI UKRASE, BOJE, TABULATORE, EMOTIKONE…
- NEMOJTE FOTOGRAFIJE I ILUSTRACIJE UBACIVATI U TEKST VEĆ IH ŠALJITE ODVOJENO PREMA UPUTSTVU ZA SLANJE FOTOGRAFIJA!
- NEMOJTE SLATI LITERARNE RADOVE I PESMICE
PROVERA NAPISANOG NOVINARSKOG TEKSTA
- 1. Da li je jasno objašnjeno/napisano KO, ŠTA, KADA, GDE, KAKO I ZAŠTO?
- 2. Da li je tekst napisan u trećem licu – ne “ja” ili “mi”? Bez ličnog obraćanja.
- 3. Da li je tekst celina sa uvodom, razradom i zaključkom?
- 4. Da li su napisane činjenice/podaci koji objašnjavaju temu/događaj?
- 5. Da li je redosled događanja napisan logički?
- 6. Da li su rečenice jasne?
- 7. Da li ima slovnih grešaka, gramatičkih grešaka, pogrešno stavljene interpunkcije?
- 9. Da li ima nejasnih/stručnih reči ili izraza?
- 9. Da li je dužina teksta adekvatna?
VAŽNO ZA FOTOGRAFIJE!
Fotografije moraju biti u adekvatnom kvalitetu (rezoluciji) za štampanje što se mnogo razlikuje od fotografija za kompjutersku prezentaciju) i internet (društvene mreže).
To znači da kada želite da proverite kvalitet fotografije:
- kliknite na fotografiju
- desnim klikom otvarate padajući meni i u dnu menija kliknete na PROPERTIES
- kada vam se otvori PROPERTIES pogledajte pod SIZE, veličina koja tu piše trebala bi da bude najmanje 500 KB - najbolje je da veličina bude 1 MB ili više.
Mobilni aparati daju adekvatan kvalitet fotografije.
Fotografije se moraju poslati elektronski u jpg, png ili tif formatu, a idealno je da su sa rezolucijom ne manjom od 300 tačaka.
FOTOGRAFIJE NEMOJTE UBACIVATI U TEKST, VEĆ IH ŠALJITE ODVOJENO.
PRATEĆI PODACI UZ SVAKI RAD
1. NAZIV RADA
2. VRSTA RADA (pojedinačni ili grupni)
3. KATEGORIJA RADA (1-2, 3-4, 5-6 ili 7-8 razred)
4. PODACI O AUTORU/AUTORIMA (ime i prezime, razred)
5. PODACI O ŠKOLI (ime, adresa, kontakt telefon, kontakt mejl)
6. PODACI O MENTORU (ime i prezime, kontakt telefon, kontakt mejl)
Ime fajla sa radom nazvati imenom rada!
Radove slati isključivo na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Dodatne informacije i odgovore na eventualna pitanja vezana za konkurs možete da dobijete upitom na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Neke dosadašnje učeničke radove možete da pročitate na stranici www.cuvariravnice.org.rs u rubrici ŠKOLSKI ZELENI PRESS.
POSTANITE „ŠKOLSKI ZELENI NOVINARI“!
PRIJATELJI „ŠKOLSKOG ZELENOG PRESS-a“ I “ČUVARA RAVNICE“
EKOLOŠKA EMISIJA ZA DECU “PITAM SE, PITAM SE“, RTV VOJVODINA
INTERNET STRANICA ZA DECU www.kerefeke.org.rs
Projekat “Školski zeleni press 2023.” je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.
