Ovaj mali sisar je poreklom iz Afrike ali se u prirodi može naši i u Evropi, Aziji i na Novom Zelandu. Postoje dve glavne grupe ježeva: evropski koji je zakonom zaštićen i afrički koji je omiljen kao ljubimac. U prirodi dožive od jedne do tri godine a kao ljubimci od šest do devet godina.

Ovi noćni sisari-insektojedi vrlo su simpatične i nezahtevne životinjice. Na ljude deluju odbrambeno, sklupčaju se i ispuštaju zvuk sličan šištanju  ali se mogu pripitomiti nakon što se naviknu na miris vlasnika.

Nemaju neprijatan miris i ne izazivaju alergijske reakcije kod ljudi alergičnih na dlaku. Imaju vrlo razvijen njuh i sluh.

Ježevi pripadaju grupi svaštojeda ali se najviše hrane insektima. U prirodi najčešće jedu skakavce i cvrčke, ali i crve i gliste pa bi bilo dobro tako ih i hraniti. Od biljaka im slobodno ponudite zelenu salatu, spanać, paradajz, šargarepu, jabuku, bananu, narandšu, dinju, grož|e i slično. Takve oborke je dobro obogatiti posnim svežim sirom ili kuvanim jajetom. Kao alternativa može da posluži suva ili mokra hrana za mačke. Voda treba uvek da mu bude dostupna.

Jež kao ljubimac može da živi u kavezu ili terarijum a treba mu i osigurati mesto u kavezu u koje će moći da se sakrije.

Ježa možete uz nadzor da pustite da šeta stanom. Vrlo su radoznali i vole da istražuju okolinu, a za razliku od glodara neće da grizu kablove i nameštaj.

Treba ga uzimati opranim rukama kako bi se navikao na vlasnikov miris. Ježevi raspoznaju i vlasnikov glas pa je dobro pričati im.