Španski meteorolog Hesus Martinez-Frias zaista je uporan čovek: pune dve i po godine istraživao je fenomen takozvanih "megakriometeora" ili, narodski rečeno, "ledenih meteora" od kojih mnogi teže nekoliko desetina kilograma i koji, prilikom udara u zemljinu površinu, zgradu ili automobil ostavljaju kratere široke i po dva metra.
On smatra da stvaranje ovih ledenih blokova koji se kao grad obrušavaju usred sunčanih dana treba budu zabrinjavajući simptomi dramatičnih klimatskih promena na našoj planeti.

"Mogućnost da vam ova ledena gromada padne na glavu su male ali me brine činjenica da se one stvaraju na mestima gde ne bi trebalo da postoje" - upozorio je Martinez, inače direktor Instituta za planetarnu geografiju u madridskom Centru za astrobiologiju.
"Komponente atmosfere, kao što su ozon i voda, dramatično se menjaju u raznim nivoima atmosfere. Uvereni smo da ove promene predstavljaju dokaz dramatičnih klimatskih promena" - izjavio je on.

Frias priznaje da za sada nije siguran kako se i zašto ovi ledeni meteori stvaraju ali je siguran da nije reč o neslanoj šali sportskih pilota ili sleđenim otpacima iz toaleta putničkih aviona u preletanju - kako pokušavaju neki da objasne neki skeptici.
"Ne može biti reči o podvali ili šali niti analiza komada rasprsnutih santi pokazuje bilo kakve organske otpatke kojih bi sigurno bilo da je reč o avionskom đubretu.

Njihov izotopski sastav nosi 'potpis' takozvane 'Iberijske kiše', kako smo nazvali ovaj fenomen prvi put zabeležen iznad Iberijskog poluostrva" - naglasio je Martinez-Frias.

Ledene oblake koje čine kristalisana isparenja aviona piloti veoma dobro poznaju ali Martinez-Frias podseća na činjenicu da se, zbog globalnog zagrevanja, jedan deo atmosfere zagreva a drugi hladi, zbog čega se mnogi ledeni oblaci "izdužuju", njihov centar se odvaja od mase i na putu ka zemlji "sakuplja" deliće leda, dobija na masi i obrušava se na tlo, često pogađajući zgrade i automobile ali uglavnom "prizemljuje" u nenastanjena područja.

Prvi "megakriometeor" pronašao je 2000. godine u Soriji, u Španiji, jedan prestrašeni farmer dok je vozio traktor jer je santa leda teška više od 20 kilograma pala na nepun metar od njega.
Kasnije su pronađena još tri takva "meteora" pa je tako broj ovih opasnih "putnika" kroz atmosferu u proteklih nekoliko godina dostigao pedeset. Međutim, tvrdi Martinez-Frias, ljudi pronađu svaki peti ledeni meteor pa se može pretpostaviti da je njihov broj daleko veći.
Ipak, najveći ledeni meteori pali su u Južnoj Americi: u Brazilu je pronađen jedan težak više od 200 kilograma, nešto lakši pronađeni su u Meksiku i Australiji.

Prema mišljenju meteorologa, ledeni blokovi formiraju se na visini od oko deset kilometara iznad tla.
Neki naučnici mizražavaju sumnju u nalaze španskih eteorologa i tvrde da se "gradonosni oblaci ne mogu stvarati za vedra dana" ali američki geolog Rodžer Bjuik sa Univerziteta Vašington u Sijetlu smatra da je eksperiment kojeg su izveli Martinez-Frias i njegovi saradnici na laboratorijskom modelu dokazali da se ledene formacije u atmosferi mogu stvarati i u toku potpuno vedrog dana i ocenio je da je time "pruženo potpuno objašnjenje spektakularnog fenomena ledenih santi iz vedrog neba".