Jesetre su većinom anadromne (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne vrste (žive na dnu rečnog korita) i hrane se u rečnim ušćima i zalivima. Neke vrste su potpuno slatkovodne, dok vrlo mali broj živi u otvorenom okeanu.

Jesetra je zajednički naziv za nekih 26 vrsta riba. Termin obuhvata preko 20 vrsta koje se obično nazivaju jesetrama i nekoliko srodnih vrsta koje imaju različita uobičajena imena, pre svega kečiga, kaluga i moruna.

Jesetre su jedna od najstarijih familija riba kičmenjaka i potiču još iz vremena dinosaurusa. Njihova prirodna staništa su reke, jezera i obale subtropskog, umerenog i subarktičkog pojasa Evroazije i Severne Amerike. Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, a po nekad su i veoma velike – u rasponu od najčešće 2-3,5 m dužine, a neke vrste mogu da porastu i do 5,5 m. Većina jesetri su anadromne vrste (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne (žive i hrane se na dnu rečnog korita), i hrane se u rečnim ušćima i zalivima. Neke vrste su potpuno slatkovode, dok vrlo mali broj živi u otvorenom okeanu.

UGROŽENA VRSTA

Ovi drevni vodeni džinovi suočeni su sa brojnim pretnjama po njihov opstanak. Iako opstaju na Zemlji milionima godina, jesetre su danas ugrožene prekomernim ribolovom i promenama njihovog prirodnog staništa. Prema Crvenoj listi, jesetre su „više krajnje ugrožene od bilo koje druge grupe vrsta“.
Jesetre su jestive vrste. Neke vrste se love zbog ikre od koje se pravi kavijar - veoma cenjen delikates u svetu. Najtraženiji i najskuplji kavijar pravi se od morune, a dragoceni su još i kavijar od jaja dunavske jesetre i pastruge.
Procenjuje se da se broj jedinki jesetri u velikim slivovima reka smanjio za 70% tokom prošlog veka.
Dalji problemi su uzrokovani zagađenjem vode, pregrađivanjem reka, uništavanjem i fragmentacijom prirodnih tokova reka i staništa što negativno utiče na migratorne rute i područja za ishranu i mrest.