Nazvao ga je Hači iliti „osam" na japanskom a „ko" je počasna titula koju su mu dodelili Uenovi studenti.

Ueno je putovao na posao vozom nekoliko puta nedeljno. Do stanice Šibuja pratila su ga njegova tri psa, među kojima i Hačiko. Trojka bi potom tamo čekala do večeri, kada bi se Ueno vraćao.

Profesor Uneo je umro sa 53 godine, 1. maja 1925, zbog izliva krvi u mozak. Hačiko je bio sa njim samo 16 meseci.

Hačiko je proveo narednih nekoliko meseci sa različitim porodicama nadomak Šibuje, ali je na kraju, u leto 1925, završio kod Uenovog baštovana Kikusabura Kobajašija.

BESKONAČNO ČEKANJE

Vrativši su u oblast u kojoj je živeo njegov vlasnik, Hačiko je uskoro nastavio svakodnevno putovanje do stanice, po suncu i po kiši.

Uveče bi Hačko stajao na sve četiri noge kod šaltera za kupovinu karata i gledao svakog putnika kao da traži nekoga. Isprva je predstavljao smetnju radnicima na stanici. Prodavci hrane bi ga polivali vodom, a mali dečaci bi ga kinjili i tukli.

Međutim, postao je poznat širom Japana pošto je dnevni list „Tokio Asahi Šimbun“ pisao o njemu, u oktobru 1932. godine. Ljudi su svakog dana stanici poklanjali hranu za Hačika, a posetioci su dolazili izdaleka da ga vide. O njemu su pisane pesme i haiku.

Navodno je 3.000 ljudi došlo na događaj na kom se skupljao novac da mu se podigne statua, 1934.

STATUA

Vest o Hačikovoj smrti, 8. marta 1935, završila je na naslovnoj strani mnogih novina.

Na njegovoj sahrani, budistički monasi su se molili za njega, a držani su i pohvalni govori.

U narednim danima su hiljade ljudi posetile njegovu statuu.

U osiromašenom posleratnom Japanu, skupljeno je čak 800.000 jena za novu statuu Hačika.

To je bila ogromna suma u to vreme, a danas bi iznosila oko 28 miliona dolara.

„Kad se danas osvrnem na sve, imam utisak da je on znao da se doktor Ueno neće vratiti, ali ga je ipak čekao.

Svake godine, 8. aprila, ispred stanice Šibuja se održava komemoracija za Hačika.

DRŽAVNI SIMBOL

Hačiko je rođen u novembru 1923. godine, u gradu Odate u prefekturi Akita, prvobitnoj postojbini ove rase pasa. Krupni japanski psi, akite, jedna su od najstarijih i najomiljenijih pasmina u zemlji. Japanska vlada ih je proglasila državnim simbolom 1931. godine, a nekada su obučavani da love životinje kao što su veprovi i losovi.

FOTOGRAFIJA:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Faithful_Dog_Hachiko_Photo.png

BALTO – PAS HEROJ SA ALJASKE