Tako su prvi četvoronožni astronauti, psi Cigan i Dezik 1951. otputovali do granice svemira i vratili se živi na Zemlju. Ohrabreni tim postignućem, Rusi su odlučili da ih nekako pošalju i u orbitu.

Za tu misiju odabrana je Lajka, obična mešanka pronađena na ulicama Moskve, koja je dobila jedan od najvažnijih zadataka u istoriji psećeg roda.

Naučnici su je podvrgavali nizu dresura kako bi podnela surove uslove unutar semirskog broda, a kao poslednju nagradu, dobila je priliku da noć pre poletanja provede sa decom vođe misije, naučnika Vladimira Jazdovskog. 

Od tri psa koja su tada prolazila obuku, Lajka se najbolje pokazala i dobila je mesto u "Sputnjik 2" letelici. 

Lansirana je 3. novembra 1957. godine u sklopu sovjetskog svemirskog programa, u vreme kada se još nije znalo kako će živi organizmi reagovati na uslove u svemiru. Iako je misija bila jednosmerna, Lajkin let je doprineo prikupljanju dragocenih podataka o uticaju bestežinskog stanja i uslova u orbiti na žive organizme. 

Tokom leta, Lajka je doživela stres i povišenu temperaturu usled kvara na sistemu za kontrolu temperature. Iako je umrla u svemiru, njena žrtva je bila važna za dalja istraživanja i pripremu ljudskih letova u svemir. 

Uprkos tome što se nije vratila živa na Zemlju, ostavila je dubok trag u istoriji svemirskih istraživanja. Bez njene žrtve, bilo bi daleko teže poslati prve ljude u svemir i zato je njeno putovanje, "mali korak za psa, ali veliki za čovečanstvo".

Kasnije, Belka i Strelka su postale prve životinje koje su uspešno orbitirale oko Zemlje i vratile se žive, što je dodatno utrlo put ka ljudskim svemirskim letovima