Ko su ekolozi u Srbiji? Odakle dolaze i kako nastaju?
Ekolog se postaje na Biološkom fakultetu na modulu Ekologija ili masteru Ekologija. Vrlo slično zvanje, mada uglavnom okrenuto ka zaštiti životne sredine, a ne samoj ekologiji, može se dobiti i na mnogim drugim fakultetima na osnovnim akademskim studijama kao što su Tehnološki fakultet (Inženjering zaštite životne sredine), Hemijskom fakultetu (Hemija životne sredine), Šumarskom fakultetu (Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa), Univerziteta u Beogradu. Univerzitet u Novom Sadu je još jedno mesto gde možete postati ekolog i to na Prirodno-matematički fakultet (Ekologija), Poljoprivredni fakultet (Fitomedicina i Zaštita životne sredine), kao i mnogim master programima. U celoj Srbiji na 17 fakulteta u okviru 7 univerziteta postoje ekološki i smerovi za zaštitu životne sredine.
DA LI EKOLOZI SAKUPLJAJU TUĐE ĐUBRE?
Ne. Postoje ljudi kojima je posao odnošenje otpada iz kontejnera, kao i oni koji čiste ulice. Na žalost, ekolozi moraju da podsećaju ljude gde se otpad baca. Razlog tome je što ljudi prave divlje deponije koje imaju izuzetno negativan uticaj na životnu sredinu.
Ekološke akcije čišćenja – možda ste čuli za njih. Sprovodila su ih mnoga udruženja koja se bave zaštitom životne sredine. Ovim akcijama čiste se delovi grada koji polako prelaze u divlje deponije, nemarnim ponašanjem stanovništva. Ako neki ekolog učestvuje u toj akciji, da, tada skuplja đubre, ali to mu nije posao, niti je više kvalifikovan za taj posao od bilo koje druge struke. U akcijama čišćenja mogu da učestvuju svi građani i dobrodošli su!
KOJE SU OBLASTI RADA EKOLOGA?
Ekologija je multidisciplinarna nauka, i grana biologije. Ona je holistička što znači da je sveobuhvatna. Ekolog mora da ima znanja iz mnogih drugih fundamentalnih i primenjenih nauka kao što su biologija, hemija, geografija, klimatologija, fizika, pedologija,… I ekologija ima svoje grane, koje su oblasti rada ekologa kao što su:
- • Opšta ekologija – sveobuhvatna grana ekologije
- • Bihevioristička ekologija – proučava ulogu ponašanja u adaptaciji životinja na njihova staništa, kao i njegove ekološke i evolucione osnove
- • Ekologija predela – primarno proučava predele, odnosno proučava odnose u okviru delova predela koji su slabije uočljivi i odnosima među živim svetom koji nastanjuje predele
- • Ekologija životne zajednice – proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici
- • Ekologija ekosistema – proučava kako se razmenjuju materija i energija kroz ekosisteme
- • Populaciona ekologija – bavi se dinamikom populacije unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima sredine
Ovo su samo grane ekologije, ali postoje i mnoge srodne nauke i razni poslovi koji mogu pozitivno uticati na prirodu. Polje delovanja inženjera za zaštitu životne sredine je veliko i uglavnom je podgrana neke druge veće oblasti. Samim tim se i bave uticajima te grane na životnu sredinu, kao i na njeno poboljšanje.
Klimatolozi su veoma važni sada kada su klimatske promene uzele maha. Inženjeri koji se bave materijalima mogu raditi na izradi ekološki povoljnijih. Pedolozi zajedno sa inženjerima poljoprivrede imaju pune ruke posla da spasu obradivo zemljište koje se sve većom brzinom uništava. Molekularni biolozi zajedno sa ekolozima mogu da odgonetnu tradicionalna ekološka pitanja, pomoću populacione genetike i genomike.
KAKO POMOĆI EKOLOZIMA?
Ako su to budući ekolozi, odnosno deca koja tek treba da izaberu fakultet, podržite ih, nemojte ih plašiti da neće moći da se zaposle jer ne znate kako će biti dok oni završe fakultet, pogotovo danas kada je prilika u samozapošljavanju ogromna i mnogi kroz frilens i startapove sami sebi otvaraju radna mesta.
Cenite ekologe i ono što oni rade jer se ekolozi brinu za sve nas. Podržite ekološke organizacije i njihove akcije. Slušajte ekologe i ono što imaju da kažu. Nemojte zanemarivati ekologe i ono što rade. Nemojte zanemarivati ekologiju, jer tada zanemarujete druge, a na kraju i sebe.
IZVOR
