Meduze su beskičmenjaci i spadaju u tip dupljara (Cnidaria) i podtip Medusozoa. Iako meduze dosta variraju u izgledu, osnovni plan građe je sličan kod većine predstavnika: oblika su otvorenog kišobrana i imaju tentakule (ono što u svakodnevnom govoru zovemo pipcima).

Podtip Medusozoa ima ogroman broj vrsta, a samo u prave meduze ubrajamo preko 200 vrsta. Zanimljivost koja je mnogima već poznata jeste da meduze čini preko 95% vode, ali ono što manje ljudi zna je da voda zapravo služi za održavanje integriteta tela meduze i to zovemo hidroskeletom.

Razlog tome što su meduze brojne i nisu ugrožene leži u činjenici da se jako dobro prilagođavaju životu u različitim ekosistemima. Kao posledica klimatskih promena, temperatura vode je povišena, a količina kiseonika u njoj sve manja. To predstavlja ometajući faktor za mnoge vodene životinje, ali ne i za meduze. One mogu normalno da žive i da se razmnožavaju u ovakvim uslovima, pa se zato u poslednje vreme beleži porast njihove brojnosti, što se često naziva i „cvetanje meduza“.

Još jedna posledica klimatskih promena je i povećana kiselost okeana. Čini se da meduze uspešno savladavaju i ovu prepreku. Eksperimentalno je primećeno da one pokazuju otpornost na povećanje kiselosti, ali ne i imunost. To znači da se bolje nose sa kiselošću od drugih organizama i do neke mere mogu da je tolerišu, ali ne i da u potpunosti izbegnu njen uticaj. Mehanizmi kojima postižu otpornost još uvek nisu poznati.

Neke meduze sijaju u mraku (imaju sposobnost bioluminiscencije

Pronađena je meduza (pripadnik vrste Cyanea capillata) koja ima pipke čija je dužina veća od dužine plavog kita

U nekim zemljama se pojedine vrste meduza (poput Aurelia aurita ili Chrysaora quinquecirrha) mogu držati kao kućni ljubimci

https://ekoblog.info/