ZAGLAVLJE GORNJE PROLEĆNO


Zemljište je kuća glisti,
vodom žeđ utoli biljka,


Zemljište je kuća glisti,
vodom žeđ utoli biljka,
nošen vetrom soko leti,
sunce svima je svetiljka.

Šuma krije plahu srnu,
put na naše stope čeka,
zvezda je da tajnu čuva,
mostovi su prsti reka.

U jatu je ptica srećna,
okeanom delfin kruži,
ukras livade je leptir,
ruka služi da se pruži.

Ponosna na pogled stena,
trag je velik kad procveta,
pustinja je za oazu,
a dete je centar sveta!