Помодарство неко
ушло међу људе,
зар лисица да женама
оковратник буде?

Толʼко лепих ствари,
накита од злата,
зашто баш лисица,
питам опет, тата?

Да лʼ нечија срећа
бива онда већа
кад угасиш пламен
где још гори свећа?

Недужно створење,
њено истребљење,
нехуманост људи,
немир у мени буди.

Вратићеш је, тата,
иако не живи,
мама то да носи
стриктно се противим.

Лисицама место
јесте у дивљини,
а не у радњама
и на полеђини.

Из збирка песама за децу „Острво детињства”