Miris cveća, svež i mio,

celim svetom se širio.

Tud’ pčelice nisu prošle,

da u baštu nisu došle.

Sletale su do cvetića,

pa je bilo i medića.

Jednom jedna ruža rana,

zaljubi se u ružana.

Latice je svoje svila

i rumena jako bila.

Primetio to maslačak,

pa pustio glas dugačak.

Stiže priča i do lale

i bele su rade znale.

Skupilo se društvo celo,

šaputalo to veselo.

Začu ružan sve o ruži,

pa joj svoju ljubav pruži.

Ruža, do tada rumena,

postala je sad’ crvena.