1. МЕСТО У КАТЕГОРИЈИ ПОЕЗИЈЕ - МОЖДА БИХ МОГАО БИТИ..., МИХАИЛО МИЛИЋЕВИЋ IV1

Да сам птица и да имам крила,

читава природа моја би била.

Летео бих свуда, питао би се свет

која је то птица кад има такав лет.

Можда сам могао бити лав...

Какав бих онда заузео став?

Поносан и важан као краљ прави,

са златним украсом на мојој глави.

А шта би било да сам меда?

Нестале би тада све крушке одреда.

Умиљато јагње могао бих бити...

Деца би ме сва хтела мазити.

Домаћа ил' дивља, баш сам у дилеми.

Животиња свака лепа је мени.

Свака на свој начин пажњу привлачи,

волим их баш све, а то нешто значи!

Ментор: Каролина Нешковић

2. МЕСТО У КАТЕГОРИЈИ ПОЕЗИЈЕ - МОЈ БЕЛИ, ЈАНА БОШЊАКОВИЋ, 4/3

Ја сам мали штенац Бели

свако дете ми се весели.

Машем репом десно, лево,

гризем деди старо црево.

По дворишту трчим право,

окружење ми је здраво.

Задњом ногом чешем длаку,

да избацим буву сваку.

Са прага ме тера Слоба,

као каква мушка злоба.

На њега се љути Века,

док из школе децу чека.

А њима се он радује,

на капији поскакује.

Ментор: Бојана Белушевић

3. МЕСТО У КАТЕГОРИЈИ ПОЕЗИЈЕ - ЗЕКА, Марија Голубовић, 4/3

Има један мали зека,

малог репа, крзна мека.

Има зека разних шара,

туфна већа, туфна мања.

Он те воли, мило гледа,

и свог газду ником не да.

Некад уме бити трапав,

купус смаже, какав, такав.

Шаргарепу слатко једе,

бржи и од мога деде.

Све у свему, није шала,

зека је животиња мила и мала.

Ментор: Бојана Белушевић

1. место у категорији прозе - МОЈА ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА, Страхиња Суботић 3/2

Дуго сам желео да имам љубимца. После неколико година, добио сам пса. Назвао сам га Меда. Био је мален. Крзно му је чупаво, мекано и црно. Има мале црне и сјајне очице.Због оваквог изгледа дао сам му име Меда.Тако мален,био је плашљив и разигран. Око врата сам му ставио црвену огрлицу. Набавили смо му играчке, коску и лоптицу. Плашио се да уђе у ауто. Када је мало порастао, брзо се ослободио страха. Једва је чекао да кренемо у селу, како би ушао у кола.У селу смо га водили на реку, на планину и свуда где смо шетали сека и ја.

Меда више није штене. Порастао је. Он је прави вучјак.Тата му је направио већу кућицу у коју и сада једва уђе.

Зато живи у селу где има свој бокс. Бака и дека га хране. Много ми недостаје. И ми њему. Једва чекам викенд да га видим.Тада је срећа обострано велика. Он скаче на мене и дуго се грлимо. То је најтоплији пријатељски загрљај.

Заједно проводимо пуно времена у природи. Много волим свог пса Меду. Воли и он моју секу и мене.

Ментор: Милена Страхинић

2. МЕСТО - МОЈА ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА, МАРИЈА МИЛИЋЕВИЋ 2/1

У мом дворишту живи једно посебно јагње. Постало је мој миљеник од првог дана рођења. На празник Светог Трифуна једна наша овца је ојагњила два јагњета. Једно од њих је било баш мало. Мама овца као да није била задовољна њиме па га је стално гурала од себе. Убрзо га је одбацила па смо га ми морали спашавати. Назвали смо га Триша. Хранили смо га млеком из флашице на цуцлу. Зато је трчао за нама чим нас угледа. Умиљавао се кад му приђемо и радосно је блејао. Чим дођем из школе одем код Трише. Он се радује мени, а ја њему. Триша је растао са пуно бриге и љубави.

Моја мала бела туфница сада је велико јагње. Сигурно осећа да ми је омиљен у целом стаду. Кад год ме погледа измами ми осмех на лице.

Ментор: Луција Тасић

3. МЕСТО - ДОМАЋЕ ИЛИ ДИВЉЕ, ВОЛИМО ИХ СВЕ, Софија Филиповић 3/1

Коњи су моје омиљене животиње. Могу бити домаћи и дивљи. Волим их зато што су племенити и добри.

Мој  комшија Ђоле има кобилу Дрину. Она се пре неколико месеци ождребила. Често са мамом и татом идем да их посетим и помазим.

У близини моје куће је одгајивачница коња. Почела сам редовно да одлазим тамо јер имају школу јахања. Уживам док јашем.

Ја и код куће имам доста животиња: маце, куце, зечеве... Све их много волим и са њима радо трчим и дружим се.

Ментор: Весна Сировљевић