ZAGLAVLJE GORNJE PROLEĆNO

Kad ne znaš šta pametno da uradiš,

potrudi se bar da drvo zasadiš.

Bor ili jelu

u prelepom zlatnom odelu.

 

 

Bagrem od kog zamirišu prolećni dani,

pa cvetom sve vredne pčele nahrani.

Il vrbu što zahtevna nije,

a ipak nas u svojoj hladovini krije.

 

Krušku, jabuku, trešnju,

nebitno o kojoj voćki se radi,

svaka od njih dečija usta zasladi.

I donese sve zdravlje sveta

kad njeno voće moćno u špajz ušeta.

 

A lipa bez reči

svojim čajem od cveta

sve prehlade leči;

miris njen se prosipa ko biseri beli

i svima nam mir nesebično deli.

 

Hrast, bukva, breza.

Za svako drvo je ista teza.

Svako se za zdravu okolinu trudi

i moli da milost pokažu ljudi,

drvoseče da testere ugase

i tako drveće i prirodu spase.