Имам куцу са именом Гара,

лавежом ми она одговара.

Рунда се зове мој пас

сладак је и воли све нас.

Љубимица Оли,

мене пуно воли

Природа је наша мати,

свако мора то да схвати.

Ни нас без ње не би било,

шта се то са светом збило?

Иза стакла на врх стола,

где је лепа лутка моја

у водици бар до пола

плива храбро

мој друг Која.

Моја куца је мала,

верна и разиграна.

Воли да се игра,

воли и да скаче

и стално нешто жваће.

Име му је Лео

и чупав је цео.

Не воли да се купа,

ал се зато мази

све нас лепо пази.

Ја сам Вук, чудно лице,

правим разне смицалице.

Моја куца Белкица, мекана ко четкица.

Živim u Ulici omorika. Reći ćete da je naziv neobičan, možda... Ali, prve komšije su mi ulice Breza, Lipa, Jasena, Kestenova i tako dalje.

Kažu bara mnogo stara.

Ugostila mnoga bića:

tu su kuće raznih ptica

i stanište raznih travki, mirisavki.