ZAGLAVLJE GORNJE PROLEĆNO

Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše Planete.

 

Planeta je, u poslednjih nekoliko decenija, počela da gubi vrste i staništa velikom brzinom, što dovodi do  krize biodiverziteta.


Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti. Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četri milijarde godina evolucije.
Sama reč “biodiverzitet” je relativno nova, ozvaničena je u 1985. godini spajanjem dve reči, biološki diverzitet.

 

biodiverzitet 3

 

Ujedinjene nacije proglasile su 22. maj za MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA  konvencijom o biodiverzitetu, koja je usvojena 1992. godine na  Samitu o zaštiti životne sredine u Rio de Žaneiru, ustanovljena je strategija zaustavljanja smanjivanja biodiverziteta koji podrazumeva raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Ovaj dokument kao glavne ciljeve postavlja očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njegovih komponenti i raspodela dobrobiti od korišćenja resursa.

U Srbiji je 2009. godine na osnovu konvencije donet zakon o potvrđivanju konvencije o biološkoj raznovrsnosti.


Cilju obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta ili biološke raznovrsnosti je podizanja javne svesti i povećanja razumevanja značaja očuvanja biološke raznvrsnosti kao i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta.

Prema podacima Programa UN za razvoj, zbog negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu, u svetu godišnje nestane 27.000 vrsta, odnosno 74 vrste dnevno, a stopa izumiranja je 1.000 puta veća od procenjene "normalne" evolucione stope izumiranja. Stručnjaci upozoravaju da bi, ako izumiranje vrsta bude nastavljeno po sadašnjoj stopi, tokom narednih 30 godina moglo da nestane oko 48% svetske flore i 25-35% kičmenjačke faune, što bi moglo da se uporedi jedino sa katastrofom koja se dogodila pre 65 miliona godina kada su nestali dinosaurusi.


Svetska unija za zaštitu prirode navodi da je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 procenata biljaka i 35 odsto beskičmenjaka.

​Srbija je zemlja sa veoma bogatim biodiverzitetom kao što su: rečni tokovi, barska i jezerska staništa, ravnice, peščare, brdska i planinska područja. Zajedničko delovanje klime, specifičnog reljefa, geološke podloge, kao i istorijskog nasleđa, doprinelo je razvoju veoma bogatog biodiverziteta.

U Srbiji postoji 3662 vrste vaskularnih biljaka, preko 600 vrsta gljiva, 110 vrsta riba, 354 vrsta ptica, 95 vrsta amfibija i reptila, 94 vrste sisara,više stotina vrsta mahovina, lišajeva i algi. Svi oni zajedno čine celinu i svaki od njih ima nezamenljivu i tačno definisanu ulogu u održavanju ravnoteže u biosferi.

U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među najugroženijima na listi vrsta ptica, sisara i vodozemaca nalaze se:  beloglavi sup, mrki medved, divokoza, srna, stepski soko, šareni tvor, crni daždevnjak, veliki tetreb, jelen, ris, belonokta vetruška, orao krstaš. 

 

biodiverzitet 2



Tokom istorije naše planete događala su se izumiranja vrsta. Najpoznatije izumiranje je nestanak dinosaurusa. Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, za izumiranje koja se danas  dešava odgovoran je čoveka, pa se često govori o “šesto talasu izumiranja” izazvanim prvenstveno delovanjem čoveka. Osim čoveka, uzroci izumiranja su porast nivoa mora, promena klime, vulkanska aktivnost, asteroidi, pomeranje kontinenata ...